
Универзитет у Новом Саду домаћин је манифестације „Дани Универзитета у Печују“ 8-9. маја 2018. године. Програм представљања Универзитета у Печују обухватиће састанке руководстава и сарадника два универзитета, стручно предавање из области виноградарства, предавање о чувеном винском региону Вилањ, концерт камерне музике и изложбу студентских графика, утакмицу у малом фудбалу универзитетских тимова, као и симпозијум из области правних наука.
Манифестација „Дани Универзитета у Печују“ представља узвратну посету Универзитету у Новом Саду. Представљање Универзитета у Новом Саду у Печују реализовано је 28. априла 2017. године: https://www.uns.ac.rs/index.php/vesti-2/3207-dan-uns-pecuj
Имајући у виду да је Печуј 2010. године био Европски град културе, блиска сарадња Универзитета у Новом Саду са Универзитетом у Печују део је шире сарадње два града и доприноси бољем упознавању јавности са академским, научним, спортским и уметничким садржајима који дуги низ година повезују два универзитета.
Први универзитет у Мађарској основао је Луј Велики 1367. године у Печују. Након процеса интеграције који је обухватао неколико фаза, основан је Универзитет у Печују који је постао један од најпознатијих и најпрестижнијих високошколских институција у земљи. Универзитет у Печују има 10 факултета који покривају широк дијапазон области и 32 клинике. Са око 20.000 студената, више од 3.800 страних студената и 1.400 чланова наставног и истраживачког особља, Универзитет у Печују једна је од највећих високошколских институција у Мађарској која нуди висок ниво истраживачких и образовних могућности. Студијски програми се нуде на мађарском, енглеском и немачком језику.
Поред тога што представља најстарији универзитет у земљи, Универзитет у Печују остварује значајне резултате на међународном плану. Универзитет у Печују се налази међу 3% најбољих универзитета широм света према рангирању The Center for World University Rankings (CWUR) из 2016. године и URAP University Ranking by Academic Performance. Такође, Универзитет у Печују се налази међу 1.000 најбољих универзитета у свету према рангирању Webometrics из 2015. године, а на 701. месту према рангирању QS World University Ranking из 2016. године.
У области међународне сарадње, Универзитет у Печују има велики број билатералних и међуинституционалних споразума са универзитетима у околним земљама као и са главним универзитетима у Европи, Америци и Азији, који омогућавају краткорочне и дугорочне студијске боравке и размене студената, академског и административног особља. Универзитет учествује у неколико програма мобилности попут програма Erasmus, Erasmus+, Campus Hungary, CEEPUS и Erasmus Mundus.
У области науке, након усвајања Стратегије Универзитета у Печују за развој и иновације у истраживању 2011-2020 (UP Research - Development and Innovation Strategy 2011-2020), Универзитет је поставио основу за повезивање привреде и науке и искоришћавање нових истраживачких резултата и иновација на најбољи начин, у области здравства и медицине, природних, хуманистичких и друштвених наука и уметности.
Печуј је град у југозападној Мађарској и средиште је жупаније Барања. Један је од највећих градова у Мађарској. Био је Европска престоница културе 2010. године, заједно са Есеном и Истанбулом, са мотом „град без граница“.
Простор данашњег Печуја био је насељен још у доба праисторије, а најстарији археолошки налази процењују се на старост од 6.000 година. Римљани су дошавши на ове просторе затекли келтско становништво. У 2. веку почела је производња вина. Пропашћу римске власти на овим просторима насељавају се Словени и Авари, у 8. веку овај простор био је у саставу државе Карла Великог, а после тога у саставу Велике Моравске, да би на прелазу из 9. у 10. век овај простор запосели новопристигли Мађари. У то време је основана Барањска тврђава, а град Печуј је постао епископско седиште. Град је током следећих векова био средиште власти, али и културе, а доказ томе су зачеци оснивања Печујског универзитета 1367. Године.
Након што су мађарску војску поразили Турци Османлије 1526. године, Печуј постаје управно средиште турске власти, а по изгледу постаје право источњачко место - цркве су претворене у џамије, изграђена су турска купатила, минарети, медресе, велики базар. Након пљачкања и уништења града 1664. године, докрајчено је све што се очувало од средњовековног Печуја.
Почетком 18. века Печуј је био вишенародни - у њему су бројчано били најјачи Словени, а у мањини Немци и Мађари. Током 18. века град се почео брзо развијати и тада добија старо језгро у бароку. 1777. године град добија статус Слободног краљевског града.
После Првог светског рата област Барање била је под српском влашћу, али је 1921. године Тријанонским споразумом враћен новосонованој Мађарској. Други светски рат граду није донео већа разарања, иако су вођене борбе у његовој близини 1945. године. Након тога, током комунистичке ере, град се брзо развијао, ширећи се до околних насеља и укључујући их у градско подручје. После 1990. године и пада комунизма град је прошао кроз веома тежак економски период.
Градско језгро Печуја је права ризница старина и само по себи је једна велика знаменитост. Највредније грађевине у граду су:
Мапа сајта | Copyright © 1998-2022 Универзитет у Новом Саду. Сва права задржана. | webmaster: webadm@uns.ac.rs